Crkva Lazarica

Na dva ipo kilometra od Prolom banje, nalazi se crkva Lazarica, posvećena svetom knezu Lazaru. To je jedina crkva-brvnara u Topličkom kraju.

U porti crkve rastu neobične šljive čija se stabla uvijaju iz korena, uvek u istom smeru. Uvek ih je šest. I kako se jedna osuši, na njenom mestu izraste nova sa vretenasto uvijenim stablom. Meštani ne pamte da je i jedna od njih ikada imala ploda.
I tako, samo ovde u crkvenoj porti, uvijajući se raste svaka nova mladica.
Niko do sada, koliko je poznato, nije ispitao sastav zemljišta, starost stabala, vrstu šljiva. Kako naučnog tumačenja ove neobične pojave nema – neki smatraju da se šljive uvrću pod dejstvom vetrova, ili da se okreću za suncem. Ali, onda bi se to događalo i sa okolnim drvećem, a ne samo sa ovim šljivama.

Jedno objašnjenje nudi legenda po kojoj je ova crkva-brvnara bilo mesto poslednje pričesti srpske vojske pred boj na Kosovu. Po pričesti, junaci su šest puta ophodili crkvu i potom pošli na Kosovo. Od tog vremena, po predanju, šljive su počele da se uvijaju u smeru u kom su oni krenuli.
Meštani su, kako se priča, u više navrata pokušavali da mlada, tek uvijena stabla zasade na neko drugo mesto, van crvenog dvorišta ali su se ona vrlo brzo ispravljala i nastavljala da rastu kao svaka obična šljiva.
Dobri poznavaoci ovog područja smatraju da je Radan planina jedan neobičan i nedovoljno ispitan prostor – tu su stene vulkanskog porekla, dosta je izvora termo-mineralnih voda i neobičnih geomorfoloških oblika.

Do Crkve nije bilo nikakvih oznaka ni putokaza i za goste banje bilo je jako teško da je ponadju.

Povodom 625-godišnjice porodica Došen iz Beograda: Žarko, Ljiljana, Marko i Miloš donira-prilaže putokaze i table.

Sada su postavljeni putokazi sa strelicana na svakih 300 metara a 250 m na raskršću prva velika tabla i ista takva ispred ulaza u crkveno dvorište.
Za postavljanje table Blagoslov je dao Protojerej-Stavrofor Jovica Vićentijević starešina Crkve u Kuršumliji.
Table je uradio majstor–stolar Gosp. Milutinović Slavko iz Kuršumlije.

Dodela nagrada najboljim đacima

Četvrtu godinu zaredom, udruženje Velikoselaca iz Beograda i OŠ „Slavko Rodić“ iz Banatskog velikog sela za Vidovdan organizuju svečanost dodele nagrada djacima koji su završili školsku godinu sa odličnim uspehom.
Nagrade uručili:
mr. socijologije Slavko Samardžija, predsednik MZ Rodić Goja, direktorka škole Gorica

Udruženje Velikoselaca u Beogradu

Udruženje Velikoselaca u Beogradu je osnovano na inicijativu Gosp. Mr Slavka Samardžije i Došen Žarka.
Udruženje Velikoselaca u Beogradu je osnovano dana 16.03.2011. godine u Beogradu.

Osnivački odbor se sastao pomenutog dana u prostorijama Crvenog krsta SO Stari grad u restoranu“Kafana“ sa početkom u 16 h.
Sastanku su prisustvovali: Mr Samardžija Slavko, Došen Žarko, Glušica Branko, Mr Mišanović Ljubica, Kragulj Radovan, Šipka Mira, Grubiša Jovica, Gajić -Vojvodić Savka i Petrović Miloš.

Udruženie je osnovano kao nestranačko, nevladino u neprofitno Udruženje gradjana.
Udruženje ima za cilj da:
-okupljanje i druženje Velikoselaca;
-neguje običaje i tradicije našeg kraja;
-kulturno-umetničke aktivnosti / organizuje slikarske izložbe, promocije knjiga i dr/
-zabavne aktivnosti / muzičke večeri – pesme i igre iz Banata i Krajine/;
-promociju Velikoselskih proizvoda / rakije, vinna, bosanskih-bakini pita, sira i dr/;
-turističkih ponuda iz našeg kraja;
-aktivnosti u borbi protiv Bele kuge u selu;
-stipendiranje i nagrade najboljim studentima i djacima;
-pomoć starim, bolesnim i siromašnim;
-pomoć u izgradnji Crkve u selu;
Udruženje će shodno Čl. 6 Statuta sprovoditi i ostale aktivnosti kojima će se poboljšati položaj stanovništva Velikog sela.
Sve aktivnosti Udruženja će se sprovoditi u saradnji sa Mesnom zajednicom i Udruženjima koja deluju u Velikom selu.

Čuvari tradicije

U Banatskom Velikom Selu spektakularna sportska priredba poreklom iz starog zavičaja. U maratonskom krajiškom višeboju najspremnija bila desetočlana ekipa iz Prigrevice.

Sportsko-turistička manifestacija u Banatskom Velikom Selu kod Kikinde, za nezaborav. Nešto više od stotinu takmičara u višesatnom drevnom viteškom nadmetanju, krajiškom višeboju, predstavilo se u najboljem izdanju na travnatom platou kraj zavičajne kuće. A u gledalištu je bilo oko hiljadu znatiželjnika.

Sveukupni pobednik takmičenja je desetočalani sastav “Džimi komerc” iz Prigrevice. Kršni panonski Ličani iz ovog sela kod Apatina nadmašili su sve rivale u konkurenciji osam ekipa. Drugo mesto pripalo je momačkoj družini “Stefan i div” iz Užica, a treće “Majkanima”, domaćinima.

visebojUčesnici spektakularne priredbe bili su zaista na velikim iskušenjima. Da bi stigli do trona, morali su da pokažu snagu, veštinu, izdržljivost, naravno i volju i upornost. Nadmetali su se, inače, u 11 disciplina, između ostalog: u trci u džaku, trčanju po brvnu, skoku uvis i udalj iz mesta, bacanju kamena od 8,1 kilogram s ramena, pilanju debla, pretezanju štapa, obaranju ruke, penjanju iz stožinu (stub), u nošenju tereta… Na nesnosnoj vrelini, s temperaturom iznad 30 Celzijusa, znojavi i zadihani borci su dali sve od sebe. Pucalo se od jačine i žestine, uz žamor i pokliče iz publike. A na kraju, kada je spuštena takmičarska zavesa, pa se strasti primirile, izmešali se takmičari i gledaoci, pa prionuli da se okrepe, uz bogatu zakusku, naravno – po receptima krajiške kuhinje, koja ne može bez pite, krompira i jagnjetine. Zaorila se iz višeglasja krajiška pesma. Kao da se sve događa, recimo, u Drvaru…

Sve je bilo da ne može biti lepše, slažu se vredni aktivisti iz velikoselskog Udruženja građana “Krajiški višeboj”. Borislav Stojisavljević, jedan od njih, na čiju inicijativu je i pokrenuta atraktivna manifestacija, ne skriva zadovoljstvo što je u potpunosti zaživela lepa zamisao – da se od zaborava otrgnu običaji starog zavičaja ovdašnjih ljudi odmah nakon Drugog svetskog rata kolonizacijom pristiglih na sever Banata iz Bosne i Hercegovine. Ali i da se na prikladan način meštanima razbije letnja, uglavnom monotona svakidašnjica.

ČUVARI TRADICIJE
– NOVIM generacijama autentično dočaravajući čari davnih vremena, najuverljivije čuvamo tradiciju prekodrinskih Srba, čiji smo potomci – veli Borisav Stojisavljević. – Osmislili smo, uz to, sadržajnu sportsku priredbu, kojom, u širim okvirima, u najlepšem svetlu, predstavljamo naše selo.